3. KONSTANTIN VELIKI I NJEGOVA MAJKA JELENA KRIŽARICA

VERSI CESARA KONSTANTINA VELIKOGA I NJEGOVE MAJKE SVETE JELENE KRIŽARICE

Ako nisi znao do sad,
car Konstantin gdi se rodi,
stanovito znat ćeš od sad,
da s' u Nišu ovo zgodi.

U kraljevstvu slovinskomu,
blizu Bosne od istoka,
Bog darova puku svomu
vladaoca privisoka.

Otac mu se Kloro zvaše,
cesar rimski plemeniti,
od Klaudija izlazaše
taki vitez rabreniti,

Dalmatina Ilirika
i rimskoga još cesara,
ko ji biše čast i dika,
slavnog puka srića stara.

A Jelina Križarica
Konstantina majka biše,
od Rimljana cesarica,
zlatno pero kako piše.

Rodom kažu Bulgarkinja
u Sofiji odgojena,
drugi, da je Slovinkinja
usrid Brača porođena.

Oli Bračka, ol' Bulgarka,
kolina je visokoga,
bit ne može to privarka,
naroda je slovinskoga,

kako mudri to nas uče
Tomko, Baron, Ferario,
i ostali još ne muče,
Kornelio ni Grasio,

kojim imaš temeljito
virovati, što ti kažu,
jer svak znade stanovito,
o
vi ljudi da ne lažu.

Sveta Jele brez pristanka
svoje tilo pedipsaše,
od večera ter do danka
gorke suze prolivaše.

Plače muku Božjeg Sina,
u srcu se svomu boli
Jele, majka Konstantina,
vele vruće Boga moli,

da joj kaže, di bijaše
od Žudila Križ sakriven,
u tamnosti koji staše
crnom zemljom vas pokriven.

Za tu svrhu iđe ona
u istočne strane gori
do Golgote i Siona,
da za nj pita i da zbori,

kako bi se Križ našao
od Žudila sakriveni
i na svitlost izašao
jablan rajski i zeleni.

Na vrh gore Kalvarije
vele željno kada dođe,
gdi bi propet Sin Marije,
teška bolest na nju dođe.

Kada zemlju ljubit poče,
gdi Gospodin propet biše,
same joj se suze toče,
od žalosti jedva diše.

Kada li se biše sita
pokornica naplakala,
od svakoga pita svita,
Križ kako bi iskopala.

Lucifera kune, kara,
koji ga je zakopao,
veli njemu: »Zmijo stara,
od Boga si vas otpao

i sakrio kopje bojno,
s kojim ti je probodeno
srce tvrdo i otrovno,
jidovito i pakleno.«

kada će ga pokornica
naći Jele Slovinkinja,
sasvim da je i grišnica
Dalmatinska i Bračkinja.

kada će ga pokornica
naći Jele Slovinkinja,
sasvim da je i grišnica
Dalmatinska i Bračkinja.

S drveta si privario
jadnu Evu, našu mamu,
s drveta si ponorio
u paklenu doli jamu.

S njega ti je odsičena
ta ohola glava tvoja
i sva sila satrvena,
vira ti je tvrda moja.

Po ženi si privario
najprvoga ti čovika
i vas narod oborio,
cineć da mu nije lika.

Žena će te i dobiti,
svu skončati tvoju snagu,
i svak će se začuditi,
što se zgodi takom vragu.«

Govorenje kad to svrši,
zapovidi, da se kopa
tvrda zemlja i izvrši
nje odluka, te iskopa

Križ Isusov vele teški,
u tamnosti koji staše,
i Davidov mač viteški,
s kojim glave odsicaše

Golijatu velikomu
i njegovim još vojnikom,
Luciferu oholomu
sa svim svojim naslidnikom

Junaci se tad viteški
svi podniše kopajući,
jer nađoše Križ priteški
hvale Bogu uzdajući.

Na ruke ga željno
primi sveta Jele Križarica,
od veselja ter zanimi
svega svita cesarica.

Grli njega i cjeliva,
gorko plače i uzdiše,
groznim suzam njeg obliva,
ne more se reći više.

Malo posli progovara
Isusova naslidnica
ter se s Križem razgovara
privelika pokornica:

»Rajsko cablo, živa željo,
za tobom sam iščeznula,
o krvava ti posteljo,
ištuć tebe uvenula.

Sakrit mi se nećeš više
ni u zemlju ni u goru,
jer ću tebe čuvat lipše
u mojemu bilu dvoru.

Neka rasteš u visinu
suzam ću te polivati;
govorim ti svu istinu,
već u zemlji ne ć' spavati.

U bostanu srca svoga
usadit će Jele tebe,
na tebi će radi Boga
Križarica propet sebe.«

Sve izvrši, što god reče,
slavna majka Konstantina;
vikovičnju slavu steče
po milosti Božjeg Sina.